Istorijat fabrike

"Automobil koji je napravljen da zadovolji vlasnika" - to je osnovni moto koji je ostao do današnjih dana u fabrici Aston Martin Lagonda

Lionel Martin	Robert Bamford

rvi automobil koji su zajednički napravili Lajonel Martin (Lionel Martin) i Robert Bamford bio je namenjen da učestuje na auto-trkama i zaustavi dominaciju automobila Bugati (Bugatti). To je bilo 1913. godine. Na šasiji Izote-Fraskini (Isotta-Fraschini) iz 1908. godine ugradili su motor Koventri-Simpleks (Coventry-Simplex) zapremine 1400 ccm. Uz pomoć četvorostepenog menjača, automobil koga su vlasnici nazvali Hibrid (Hybrid) razvijao je 70 milja (112,6 km/h).

U periodu izmedju 1913. i 1924. godine Martin i Bamford uložili su oko 32 hiljade ondašnjih funti (što bi danas iznosilo oko 700 hiljada američkih dolara). Radionica je u početku bila smeštena u predgradju Londona - Kensington. Lajonel Martin, 1920. godine počinje konstrukciju sopstvenog automobila, a 1922. godina predstavlja godinu zvaničnog osnivanja kompanije "Aston Martin Motors Ltd". Interesantno je kako je kompanija dobila ime. Gospodin Martin je rekao : "Pošto smo navodili imena cveća, ptica, životinja i riba, došli smo do imena mesta gde je moj automobil "Singer 10" prethodno osvajao neke poene na trkama. To je bilo na Aston Hill Climb brdskim trkama i tako je pronadjen prvi deo imena, koje sam tada dodao uz moje skromno ime".

Fabrika Aston Martin neprestano je bila u novčanim poteškoćama. Posle prvog svetskog rata, prvi je priskočio u pomoć grof Luis Zborovski (Zborowski). Poljski grof, i sam učesnik na auto-trkama, na žalost nastradao je na jednoj trci 1924. godine.

U periodu izmedju 1921. i 1926. godine fabrika je učestvovala na trkama širom Evrope. Sa četvorocilindričnim motorom, model Aston Martina "Bani" (Bunny), 24. maja 1922. godine na poznatom autodromu u Bruklinu (Brooklands) postigao je svetski rekord u neprekidnoj vožnji u trajanju od 16 i po časova, pri čemu je ostvario prosečnu brzinu od 76,20 milja na čas (122,63 km/h).

Posle nesretne pogibije poljskog plemića Zborovskog, sredinom dvadesetih, vlasništvo nad fabrikom preuzeo je Augustus Ćezare Berteli (Augustus Cesare Bertelli) koji je angažovao konstruktora Wilijama S. Renvika (William S. Renwick). Tako je nastao čuveni Aston Martinov model - "Alster" (Ulster). Pred drugi svetski rat, početkom 1939. godine, iz fabričkih pogona izašao je prvi model koji je imao napred nezavisno ogibljenje i Kotal (Cotal), elektronski regulisan automatski menjač. To je ovaj model fabrike Aston Martin svrstalo u sam vrh tehničkih inovacija koje su tada primenjene u automobilskoj industriji. Automobil je dobio ime "Atom" i nije se proizvodio pre drugog svetskog rata.

Sir David Brown

Posle najvećeg svetskog rata, 1947. godine Dejvid Braun (David Brown, 10. 05. 1904. - 03. 09. 1993. godine) je u poznatom britanskom magazinu "Tajms" (Times) pročitao oglas o prodaji jednog renomiranog britanskog proizvodjača automobila. Sam Braun, koji je bio industrijalac i veliki ljubitelj četvorotockaša nije propustio priliku. Za sumu od 20 hiljada britanskih funti kupio je fabriku. Gordon Saterlend (Gordon Sutherland) i dizajner Klod Hil (Cloude Hill) postali su članovi upravnog odbora i 1948. godine predstavili model "2/4" koga je pokretao dvolitarski motor. Odlučeno je da jedan dvosed iste godine učestvuje na trci u trajanju od 24h na poznatom belgijskom autodromu Spa. Pobedu su obezbedili vozači - Lesli Džonson (Leslie Johnson) i Džon Horsfal (John Horsfall).

Fabriku Lagonda, osnovao je Amerikanac Vilbur Gan (Wilbur Gunn) poreklom iz Ohaja. Gan je bio neuspešni operski pevač, koji je u Velikoj Britaniji proizvodio automobile Lagonda. Ime fabrike pozajmio je iz indijanskog jezika i u prevodu znaci mala reka. Vilbur je fabriku osnovao još 1898. godine i u početku je proizvodio jednocilindrične motocike. Sa motocikala, Gan je 1904. godine prešao na tricikle. Pobedom na trci tricikala 1908. godine na stazi izmedju Londona i Edinburga (Edinbourgh) Gan je osvojio zlatnu medalju. Učešćem na RAC Turist Trofiju (Tourist Trophy) 1934. godine, sa dva šestocilindrična modela (zapremine po četiri i po litra) Lagondini automobili zauzeli su drugo i treće mesto. Tako su automobili Vilbura Gana zauzeli počasno mesto u istoriji automobilskoh sporta. Naredne godine, isti sportski model je učešćem na poznatom maratonu "24 časa Le Mana" izborio pobedu sa posadom J. S. Hindmarš (Hindmarsh) i L. Fonte (Fontes), prešavši ukupno 1.868,42 milje, (3006,84 km) vozeći prosečnom brzinom 77,85 milja na čas (131,80 km/h).

Pojava Lagonde V12 1937. godine, koja je bila puna napredne tehnike u to vreme izmedju ostalog sa nezavisnim ogibljenjem na prednjim točkovima, zadivila je poklonike automobilizma tog doba. Sledeće godine, u neprekidnoj vožnji u vremenu od 60 minuta Lagonda V12 postigla je neverovatnih 101,5 milja na sat (163,34 km/h) uključujuci i promenu pneumatika. O kakvoj neprednoj konstrukciji se tada radilo govori i podatak da su dve standardne Lagonde iz 1939. godine zauzele treće i četvrto mesto na čuvenoj trci 24 časa Le Mana.

Posle drugog svetskog rata konstruktor Valter Oven Bentli (Walter Owen Bentley) radio je na razvoju Lagonde sa nezavisnim ogibljenjem na sva četiri točka, motorom sa šest cilindara zapremine 2,6 litara.

Model Aston Martin DB2 fabrika je predstavila 1950. godine. Odmah je počela sa učešćem na trkama. DB2 pokretao je šestocilindrični motor snage 195 KS. Iste godine pobedio je na trci 24 časa Le Mana u klasi motora zapremine do tri litre.

Iz nekadašnjih pogona u Felthamu (Feltham) u blizini londonskog aerodroma, Dejvid Braun je odlučio da fabriku premesti u grofoviju Bakingemšajr (Buckinghamshire) u malo mesto Njuport Pagnel (Newport Pagnell).

T. Brooks, R. Salvadori, R. Parnel, C. Shelby, S. Moss	Pojavom modela DBR-1/300 serija neverovatnih uspeha na autodromima širom sveta dostigla je vrhunac. Uspehu u klasi sportskih automobila 1959. godine, dodata je i pobeda na poznatom maratonu 24 časa Le Mana. Za upravjačem su bili Roj Salvadori (Roy Salvadori) i legendarni tvorac Kobre (Cobra) Kerol Šelbi (Carroll Shelby). U periodu izmedju 1956. i 1959. godine napravljeno je samo četiri modela DBR-1 koji su pobedili na šest medjunarodnih trka, postigli pet najbržih krugova, pri tome koristeci samo pet motora. Danas pomenuti modeli učestvuju na trkama oldtajmera.

Na londonskom motor šou 1958. godine predstavljen je javnosti novi model DB4, čija je šasija bila kompletno druge konstrukcije u odnosu na prethodne verzije. Šasija DB4 poslužila je za noseću platformu Lagondinom modelu Rapid čija je proizvodnja trajala od 1960. do 1963. godine. U oktobru 1963. godine predstavljen je model DB5 koji je svetsku slavu dobio po ulozi u filmu o čuvenom agentu 007 - Džejmsu Bondu (James Bond). Dve godine kasnije predstavljen je model DB6 koji je na neki način bio i poslednji u seriji koji su imali iste korene. Fabrika je odlučila da konstruiše nov model koji bi zadovoljio visoke zahteve koje postavlja fabrika ali i sve naprednija konkurencija. Za veme proizvodnje verzije DB6, koja je trajala do 1971. godine, fabrika je lansirala i kabriolet verziju Volante, koji je bio prvi evropski automobil koji je imao krov sklopiv elektronskim putem.

DBS je predstavljen javnosti u septembru 1967. godine. Bio je to prvi veći korak u konstrukcionom smislu nakon modela DB4. U početku pokretao ga je šestocilindrični motor, zapremine četiri litre. Dve godine kasnije u proizvodnju je uveden V8 agregat, konstruktorsko delo poljskog konstruktora Tadeka Mareka.

Dejvid Braun korporacija odlučila je da proda fabriku Aston Martin Lagonda. Šesnaestog februara 1972. godine Dejvid Braun se povukao sa mesta predsednika upravnog odbora, a na čelo fabrike došao je Vilijam Vilson (William Wilson). Naredne godine, proizveden je poslednji model DBS sa šestocilindričnim motorom. Nastavljena je proizvodnja samo sa V8 motorom kome je direktno ubrizgavanje zamenjeno karburatorima.

Lagonda 1976.

Upravni odbor 1974. godine odlučuje da proda fabriku. U junu 1975. dva Amerikanca postali su vlasnici fabrike, Piter Sprag (Peter Spargue) i Džordž Minden (George Minden). Njima se ubrzo pridružuje i Englez Alan Kurtis (Alan Curtis). Odmah sprovode sanaciju fabrike i već posle godinu dana rezultati su bili vidljivi. Na londonskom Motor Šou 1976. godine predstavljena je futuristička limuzina Lagonda koja je bila dizajnerski rad Vilijama Taunsa (William Towns). Isti dizajner, potpisao je i kreaciju prethodnog modela kupea Aston Martina - DBS.

U februaru 1977. godine fabrika je predstavila sportsku verziju modela V8 sa nazivom Ventidž (V8 Vantage). U junu 1978. predstavljena je kabrio verzija sa rasklopljivim krovom, sa zvučnim imenom Volante (u prevodu sa italijanskog "leteći"). Bio je pripremljen za izvoz prvenstveno u Sjedinjene Američke Države i zemlje Bliskog istoka.

Već u martu 1980. godine ponovo još jedan impresivni konstrukcioni zahvat. Predstavljen je model Buldog (Bulldog). Super sportski dvosed, pokretao je poznati V8 agregat kome su ovom prilikom dodata dva turbo-punjača Garet (Garrett) koji su omogucili da dvosed visine samo 1092 milimetara razvije 320 km/h. Ponovo je potpis na dizajnerski rad stavio Vilijam Tauns.

Početkom osamdesetih fabrika ponovo menja vlasnika. Viktor Gontlet (Victor Gauntlett), vlasnik petrolejske kompanije Pejs Petroleum (Pace Petroleum) i Tim Harlej (Tim Hearley) postaju većinski akcionari fabrike iz Njuport Pagnela. Zahvaljujuci sklonosti prema trkama Gontlet počinje sa radom na trkačkom programu. Zajedno sa Robinom Hamiltonom, poznatim trgovcem Aston Martina iz Stafordšira (Staffordshire), nastaje trkački model Nimrod. U šampinatu 1982. godine Nimrod zauzima treće mesto, a na maratonu 24 časa Le Mana, trkački Aston osvaja sedmo mesto u generalnom plasmanu.

U julu 1983. godine Automotiv Investments, distributer Aston Martin i Lagonda automobila u Sjedinjenim Državama, preuzima akcije kompanije od Pejs Petroleuma. Nakon pregovora, Automotiv Invetments preuzima 55 procenata akcija kompanije Aston Martin Lagonda, a ostatak ostaje u vlasništvu C. H Industrije. Viktor Gontlet ostaje na čelu kompanije kao izvršni menadžer. U februaru 1984. Automotiv Investments preuzima ostali deo akcija od C. H. Industrije i postaje vlasnik sa 100 procentnim udelom do oktobra 1984. godine. Tada na scenu stupa poznati američki brodovlasnik grčkog porekla Piter Livanos (Peter Livanos) koji preuzima 75 procenata akcija, a preostalih 25 kupuje Viktor Gontlet.

Vantage Zagato

Na salonu Automobila u Ženevi 1986. godine fabrika je predstavila model Ventidž Zagato (Vantage Zagato). Super sportski dvosed, nastao je na bazi mehanike Ventidža i karoserije koju je uradila dizajnerska kuća Zagato.

Sledeće godine američki auto-gigant, kompanija Ford, kupuje 75 procenata akcija i tako postaje većinski vlasnik. Ostalim delom akcija upravljali su Livanos i Gontlet koji je ostao na čelu kompanije. Zahvaljujući novom kapitalu na Britanskom motor šou, u oktobru 1988. godine predstavljen je potpuno novi model Viraž (Virage). Zamenio je najuspešniju seriju "V8" koja je bila u proizvodnji punih 20 godina.

U 1989. godini Aston Martin se ponovo vraća trkama izdržljivosti sa modelom AMR 1. Na kraju sezone osvojio je zavidno osmo mesto u šampionatu. U septembru 1991. godine dugogodišnji predsednik kompanije Viktor Gontlet povlači se i na njegovo mesto dolazi Valter Hejs (Walter Hayes), bivši potpredsednik Forda za Evropu.

Godina 1992. bila je veoma uspešna u prezentaciji novih modela. U januaru predstavljena je "konverzija" Viraža sa motorm od 6,3 l snage 465 KS (kasnije je snaga povecana na 500KS!). Takodje, javnosti je predstavljen model Šuting Brejk (Shooting Brake), kombi sa troje vrata na bazi kupea Viraž. Na salonu automobila u martu 1992. godine predstavljen je restilizovani kabriolet Viraž Volante (Virage Volante), koji je debitovao dve godine ranije. U jesen iste godine, na birmingemskom itnernacionalnom šou predstavljen je Ventidž, kupe sa motorom od 550 "konja". Na Ženevskom salonu automobila, 1993. godine čuveni inicijali "DB" (Dejvid Braun), ponovo su kao i mnogo godina ranije našli mesto kao oznaka modela na jednom Astonu. Aston Martin DB7, koji je odmah proglasen za "Auto Salona", dizajnirao je škotski dizajner Jan Kalum (Ian Callum). Novi kupe pokreće redni šestocilindrični motor (poreklom iz Jaguara) zapremine 3.2 l, koji uz pomoć mehaničkog kompresora razvija 334 KS. Novi Aston Martin DB7 sklapa se u novim pogonima u Blokshamu (Bloxham) u Oksvordsiru, gde se nekada sklapao Jaguar XJ 220.

U februaru 1994. godine, Valter Hejs se povlači sa mesta predsednika kompanije i ustupa mesto Džonu Oldfildu (John Oldfield), koji je ranije radio u evropskom odeljenju Forda. Valter Hejs je postao doživotni počasni predsednik. Septembra 1993. preminuo je dugogodišnji vlasnik fabrike Dejvid Braun.

U toku leta 1994. godine Ford je investirao oko 65 miliona funti sterlinga i tako postao stoprocentni vlasnik jednog od najekskluzivnijih proizvodjača automobila, koji se još uvek uporno bori protiv masovne proizvodnje automobila uz pomoć robota i kompjutera.

Lagonda Vignale

Poslednja studija limuzine Lagonda Vinjale (Lagonda Vignale), bila je donekle odgovor na provokativan dizajn limuzine Bugati EB 112 (Bugatti) ali i potvrda da "poslednji mohikanac" auto industrije još može da iznenadi kako u dizajnerskom tako i u tehničkom pogledu automobilski svet.

Dalji uspon poslovanja fabrike nastavlja se kroz rekordnu prodaju modela DB7 (do sada je isporučeno 2000 jedinica), kao i kroz neverovatan pozitivan tehnoliški napredak na sajmu automobila u Detroitu. U saradnji sa Fordom, a na inicijativu (sadašnjeg) predsednika kompanije Boba Dovera (Bob Dover) predstavljen je model Aston Martina za budućnost. U Projektu Ventidž (Project Vantage) kompletno je izmenjen pristup koncepciji automobila fabrike iz Njuport Pagnela. Novi super Aston, napravljen je od aluminuijuma i kompozitivnih materijala, uz primenu najsavršenije elektronike. Primenjena su neka tehnička dostignuća prenesena sa trka Formule 1, (šestostepeni menjač Borg Varner (Borg Warner), dva vazdušna jastuka (Airbag), kočiona klješta sa šest klipova, specijalni pneumatici Bridžston (Bridgestone) i tako dalje.