PREDGOVOR
 
   Danas je teško naći knjigu ili napis sa kritičkim odnosom prema Ajnštajnovom (Einstein) tretiranju vremena i prostora, kao baze Teorije relativnosti. Naprotiv, mnogo je knjiga i napisa, u kojima se, ne samo nekritički prihvata, već i veliča, sve što je Ajnštajn napisao ili rekao. Oseća se, prosto, neka vrsta utakmice u dokazivanju ko bolje razume Ajnštajna, pa se nekad dobija utisak, da se pojedini trude da dokažu kako ni sam Ajnštajn ne razume tu problematiku kao oni.
   Čitava lavina podržavanja dovela je do toga da ta teorija, koja se često kosi sa zdravim razumom, bude prihvaćena od širokog kruga učenih i polu učenih. Zbog toga je teško i usuditi se na razmišljanje o tome valja li ta teorija ili ne valja. Ona je u dobroj meri nerazumljiva pa čovek posumnja i u samog sebe, u svoje mogućnosti da rasuđuje, a kamoli presuđuje o tome. Pogotovo kad se imaju u vidu navodni eksperimentalni dokazi o ispravnosti te teroije.
   Čovek ima utisak kao da je fizika istrčala napred, daleko ispred moći ljudskog rasuđivanja. Matematika je postala gospodarica, a fizika njena sluškinja, umesto da bude obratno. Mnogi istraživači u oblasti fizike, posebno nuklearne, sve više se oslanjaju na matematiku, pa se mnogo i ne trude da shvate fiziku procesa koji istražuju.
   U takvim okolnostima nastala je ova knjiga u kojoj sam se usudio da, pored ostalog, kritički razmotrim Ajnštajnovo tretiranje prostora i vremena, koji su fundamentum, ne samo Teorije relativnosti već i fizike uopšte. U njoj je pokazano, a nadam se i jasno dokazano: da je tumačenje rezultata opita Majkelsona (Michelson) i ostalih, u vezi etra, bilo pogrešno; da je Lorencova (Lorentz) hipoteza o skraćenju dužine tela usled kretanja kroz etar pogrešna; da je i Ajnštajnova hipoteza o skraćenju tela usled relativnog kretanja pogrešna; da su tumačenja rezultata Fizoovog (Fizeau) opita pogrešna; da je Ajnštajnovo određivanje i tumačenje kontrakcije prostora i dilatacije vremena pogrešno; da je Ajnštajnovo tumačenje i korišćenje njegove teoreme o sabiranju brzina pogrešno; da je relativistički način određivanja Doplerovog (Doppler) efekta pogrešan i da je teško održivo Ajnštajnovo tvrđenje da je brzina svetlosti maksimalna moguća brzina u prirodi.
   Zbog ovakvog odnosa prema tretiranoj materiji bilo je neophodno i višestruko dokazivanje pojedinih tvrđenja, pa su neki delovi izlaganja možda preopširni i suvoparni.
   U knjizi je data konstrukcija i opis rada novog interferometra, koji ima velike mogućnosti merenja brzine kretanja u odnosu na etar. Sa tim interferometrom je izvršen pokušaj utvrđivanja postojanja kosmičkog mirujućeg i svuda prisutnog etra, kojeg je tražio Majkelson. Merenja nisu dala pozitivan rezultat čime je potvrđeno da takav etar ne postoji.
   Data je i obrazložena hipoteza o postojanju zemljinog etra. Opisan je način kako da se pomoću novog interferometra utvrdi, odnosno potvrdi, postojanje tog etra.
   Dato je novo tumačenje Fizoovog opita sa odgovarajućim proračunom pomeraja interferentnih pruga, koji se u potpunosti slaže sa rezultatima tog opita.
   U knjizi je data hronologija događaja koji su doveli do pojave relativističkog shvatanja vremena i prostora pa i same Teorije relativnosti.
   Da bi čitalac mogao lakše da prati i razume izlaganje dato je i ukratko obrađeno još i sledeće: koordinatni sistem, transformacije koordinata, sličnost prostiranja zvučnih i svetlosnih talasa, etar, Majkelson - Morlijev (Morley) opit i Fizoov opit.
   S obzirom na tretiranu materiju i odnos prema njoj, knjiga je svakako neuobičajena, a nadam se i vrlo interesantna.
 

Beograd, avgust 1994. godine

Milan R. Pavlović

Predgovor trećem dopunjenom izdanju
 
   Treće izdanje ove knjige dopunjeno je izlaganjem u vezi relativističkog određivanja aberacije, mase tela u kretanju, veze između mase i energije i jednovremenosti, kojim je pokazano sledeće.
   Izvođenje odgovarajućih jednačina i formula nisu vršena na korektan način.
   Formula za poprečnu masu, koju je izveo Ajnštajn, nije tačna.
   Formule za mase elektrona u kretanju, koje se tretiraju kao relativističke, nisu relativističke, već su aproksimacija tadašnjih eksperimentalnih rezultata Kaufmana (Kaufman).
   Formula za energiju i takođe nisu relativističke.
   Relativistički način određivanja jednovremenosti je pogrešan i tako podešen da se dođe do pogrešnog zaključka, koji vodi daljem pogrešnom zaključivanju u vezi vremena i prostora.
   Poseban deo knjige čini izlaganje kojim se osporava postojanje antimaterije i anihilacije materije i antimaterije i na bazi toga daje hipoteza o postojanju nove neutralne čestice, hipoteza da je celokupna materija sastavljena samo od elektrona i pozitrona i hipoteza da su masa i materija u celini elektromagnetske prirode.
   Pored navedenog učinjene su i manje korekcije i dopune teksta datog u prethodnom izdanju ove knjige.
 

Beograd, avgust 1997. godine

Milan R. Pavlović

Predgovor četvrtom dopunjenom izdanju
 
   Četvrto izdanje ove knjige dopunjeno je izlaganjem koje sadrži: novo objašnjenje fenomena aberacije, metodu za proveru date hipoteze na kojoj se bazira to novo objašnjenje aberacije, novo izvođenje jednačine i klasičnim postupkom, novu hipotezu o uzroku crvenog pomaka u spektru zračenja dalekih galaksija, nove hipoteze o poreklu kosmičkih zraka i njihovih energija i izlaganje u vezi de Broljove (de Broglie) hipoteze o talasnom svojstvu čestica.
   Pored toga izvršene su dopune i korekcije u izlaganjima o aberaciji, masi i energiji elektrona u kretanju i jednovremenosti.
 

Beograd, mart 2000. godine

Milan R. Pavlović