ЧАСОПИС УЧЕНИКА МЕДИЦИНСКЕ ШКОЛЕ "БЕОГРАД"
· Осећаш мрзовољу када треба да почнеш са радом
· Твоје мисли лутају док учиш
· Имаш потешкоћа са концетрацијом
· Лако одустајеш када ти учење не иде
· Бринеш да ли ћеш успети да научиш
· Труд који улажеш не даје жељене резултате
· Учиш напамет, јер бринеш да нећеш довољно добро научити
· Ти је тешко да «натераш» себе да седнеш да учиш
Овде ћеш наћи неколико савета како да побољшаш своје учење!
Уколико се определиш за одређене сугестије, важно је да их се доследно придржаваш. Потребно је извесно време и упорност да први резултати постану уочљиви. Зато имај стрпљења и веруј у себе!
За стицање радних навика важно је:
· Правити распоред радних активности – планирати време за учење, одмор и разоноду.
· Учити сваког дана у планираном термину.
За стицање радних навика није корисно:
· Избегавати планиране активности или одустајати.
Ако ти «развлачење» пред почетак учења не прија, ако сматраш да се тако изгуби много времена, размисли о стицању радних навика као начина да постигнеш бољи успех у школи и да имаш више времена за друге активности.
укључује:
· Место где ћеш учити – потруди се да увек учиш на истом месту; покушај да учиш за столом; учење у фотељи или на кревету може бити веома угодно, али није ефикасно јер води у поспаност.
· У ком временском интервалу ћеш учити – важно је да се осећаш одморно и спремно за учење, да пронађеш свој ритам учења и да се тог ритма стално придржаваш.
· Шта ћеш учити – важно је учити ново градиво истог дана када је предавано у школи!!! То значи: ако си данас учио нову лекцију, довољно је 15 минута да ту лекцију код куће прочиташ. Када се будеш спремао за одговарање, мање ће ти времена бити потребно да научиш, нпр. 5 лекција, ако си сваку нову лекцију прочитао онај дан када је предавана у школи. На овај начин спречаваш брзо заборављање већ наученог на часу и распоређујеш учење у времену (исто градиво ћеш поновити када буде у распореду часова за наредни дан, а тада ће ти за учење требати мање времена).
· Корисно је да прво учиш градиво које ти је теже – добро је да учиш теже градиво док се још осећаш одморно и свеже. Градиво које ти је лакше можеш да савладаш и касније.
· Сродне наставне предмете немој учити један за другим – могло би доћи до «бркања».
· Прави паузе између учења различитих градива – паузе не треба да буду дуже од 15 минута између учења различитих предмета.
· Прочитај лекцију од почетка до краја – на тај начин се упознајеш са лекцијом у целини, добијаш увид у оно што треба да учиш; присећаш се са којим претходним знањем можеш да повежеш ову нову лекцију.
· Проучавање лекције у целини – код другог читања лекције већ знаш о чему се ради у лекцији. Препоручујемо ти да црвеном оловком у сваком прочитаном пасусу у књизи или свесци подвучеш најзначајније појмове. Пази!!! Није све значајно и немој целу лекцију подвлачити црвеном оловком!
· Препричавање наученог градива – важно је да лекцију препричаш својим речима; на тај начин ћеш знати колико си запамтио и имаћеш одређени концепт како ћеш излагати лекцију на часу. Користи књигу или белешке да би се подсетио главних идеја и појмова који су битни за ту лекцију.
· Понављање лекције – покушај без гледања у књигу или своје белешке да својим речима поновиш лекцију или област коју си учио.
· Да ли ти се некада догодило да мислиш да добро знаш лекцију, а да током одговарања на часу на можеш да се сетиш основних идеја или да повежеш чињенице? То значи да је градиво научено само до степена препознавања, али се не може изложити, одговарати на потпитања наставника, применити на контролним задацима... Зато је важно да, без гледања у белешке или књигу, провериш да ли у потпуности владаш кључним идејама и њиховим везама у једној лекцији или области.
Јасмина Вучићевић, школски педагог
Историјат | Нови број | Редакција l Контакт
Copyright © 2007 VALETUDO. All rights reserved.