Доба младалаштва или адолесценције је прелазно доба од
дечијих година до релативне зрелости. Међутим, период адолесценције не
смемо поистоветити са пубертетом, периодом у коме се јавља полна зрелост.
У
адолесценцији млади исказују разноврсне емоције (љубав, пријатељство,
радост, несигурност, страх, гнев, забринутост), брзе промене расположења и
често присуство емоционалне напетости. Ова емоционална стања утичу на
активност, понашање и начине реаговања ученика.
На
младе у овом периоду посебно утиче квалитет породичних односа, прилагођавање
особама супротног пола, успех или неуспех у школи и ефикасност у доношењу
професионалних одлука.
Добри
породични односи и разумевање родитеља повољно утичу на расположење и
сигрност младих. Насупрот томе, неповољни контакти са родитељима доводе до
емоционалне напетости и унутрашњег незадовољства. Догађа се да родитељи
често прекоревају адолесценте због различитих несугласица и супротстављања.
Девојке и младићи не реагују на прекоре као у доба детињства, него
одговарају на њих. То изводи родитеље, али и наставнике из равнотеже. Због
тога би адолесцент морао да има поверење у родитеље и своје наставнике, јер
је једино под тим условима спреман да са
њима искрено говори о својим проблемима.
Ако родитељи и
наставници не поступају са младима у том раздобљу пријатељски и хумано,
дешава се да се они затворе у себе и да се све више отуђују. Не разговарају
више са њима о својим тешкоћама, не траже од њих помоћ ни савет, него
гледају како би могли да проведу што више времена изван куће и школе.
Успех
у школи и слободним активностима такође је битан за младе људе. Често успех
није такав какав би они желели. Ученици који постижу добре резултате у
настави и истичу се у разноврсним активностима, а нарочито у
спортским,осећају се срећним, задовољним, сигурним и пуни су животног
ентузијазма. Учестало доживљавање неуспеха и све последице које настају
после неуспеха узрок су емоционалној напетости. Осећање мање вредности, на
које често наилазимо код младих у том раздобљу,у већини случајева је без
основа. Најчешћи разлог неуспеха је недовољна истрајност и лако губљење
самопоуздања. Неодмерен став околине као што је вређање, кажњавање,
исмевање, а, нарочито, неприхватање од вршњака доводе до губитка поверења у
сопствене могућности, као и до појаве негативних емоција као што су: страх,
мржња, несигурност.Последице су бежање од куће, школе, дрско понашање према
наставницима, родитељима, омаловажавање, физичко насртање на другове...
Најтежи су они
случајеви када млади своју емоционалну напетост и узнемиреност покушавају да
реше конзумирањем дроге и алкохола. Због тога је веома важно да родитељи,
као и наставници, васпитно – образовни процес заснивају на добром познавању
и разумевању емоционалних проблема који прате сазревање и формирање личности
ових младих људи.
